Slavni glazbenik Milić Vukašinović, poznat po angažmanima u Indeksima, Vatrenom poljupcu i Bijelom dugmetu, rođen je na današnji dan 1950. godine. Međutim, život ga nije mazio jer je u srpnju 2018. godine ostao bez jedine kćeri Maje Avdibegović. Obdukcijom je tada pokazano da je preminula zbog predoziranja narkoticima.
Vukašinović je Maju dobio s bivšom suprugom, a u jednoj potresnoj ispovijesti govorio je o njenoj borbi s porocima i detaljima iz njenog života.
Naime, pjevačeva kći je postala ovisnica dok je još bila tinejdžerica.
'Moja kći je imala 14 godina kada je počela ta priča. Ona je ratno dijete i generalno je u Sarajevu dosta djece izvršilo samoubojstvo. Jako lako se dolazilo do tih najtežih droga u to vrijeme. Zaljubila se u jednog dečka koji je bio jako lijep, svirao je bubnjeve, bio je veoma talentiran i stalno su se družili... Bilo mi je sasvim normalno da popije malo piva ili proba marihuanu. Međutim, taj dečko i svi njegovi prijatelji već su bili na heroinu. Narkomani se vode mišlju: 'Zašto bih samo ja bio na igli kad može još netko pored mene?'. E, tako je on nju navukao. Prvo sam pomislio, kada je kući dolazila nekako čudna, da je bila malo mamurna, da je popila malo više piva i pušila, dok nisam shvatio da je u pitanju heroin, a tada je već bilo kasno', započeo je.
Kako je tada istaknuo, najveću grešku je napravio kada je kćeri unajmio stan, koji je postao leglo narkomana. Nakon toga, Maji nije bilo spasa.
'Za*ebao sam se jednom kada mi je rekla: 'Evo, tata, neću više nikada, nikakvu drogu više neću probati'. Htjela je da joj unajmim stan i tu sam napravio najveću grešku, koju sebi nikada neću oprostiti. Unajmio sam joj stan, nadajući se da se neće vratiti tome i da će joj se zdravstveno stanje poboljšati. Kakvo je u tom stanu bilo leglo narkomana. To je bio horor. I oni su se obično tako okupljali u unajmljenim stanovima jer nisu mogli po haustorima ili na ulici. Kada je u pitanju stan, onda ih bude i do 50. To je bio užas kada sam vidio taj stan, Bože dragi, mučno mi je i kada se samo prisjetim', rekao je.
Bivša supruga je često njega osuđivala za kćerinu propast.
'Moja prva supruga je dva dana čistila sav taj nered. Prva supruga mi je zamjerila i stalno mi je govorila da sam ja kriv što mi je kći postala narkomanka i krivila me je što sam joj unajmio stan, a nisam mogao pretpostaviti da će se sve završiti tako, već sam se nadao da će biti mnogo bolje. Kći mi je tada imala 14 godina. Ljudi koji su na heroinu, kada se ubodu iglom, žargonski rečeno, ključaju. Bila je čak jedna scena... S obzirom na to da je ona htjela biti bubnjar, ja sam je ipak odvratio od te ideje i napravio sam joj jednu ploču jer je bila zaista talentirana za pjevanje. Događalo se da dođemo u studio i vježbamo pjesme za album, ja nju gledam, ona pjeva, ja sviram i odjednom čujem da ona ne pjeva i samo se okrenem, a njoj glava sama pada. Kao kada se vozite autobusom, pa vam se spava i onda mrdate glavom, to tako izgleda. Tadašnji dečko je ustvari nju uvukao u sve to. Onda je ona našla muža i dobila dvoje djece, koju ja neizmjerno volim i stalno sam u kontaktu s njima. Djeca nisu ništa kriva. Oni su moje srce. Taj muž je bio još gori narkoman. Onda je ona jadnica kasnije patila jer je bila svjesna da je narkomanka, ali se nije mogla izboriti s tim. Ona se razvela od tog prvog jedinog muža i htjela je naći normalnog dečka. I sljedeći je bio labilan psihički i krizirao je. Vidio sam da je bila nesretna i da je se htjela promijeniti, ali mi je rekla i da ona ne može naći normalnog dečka, već samo narkomana. Cijeli grad je znao za nju. Heroin, kada uđe u organizam, nestaje psiha koja je nekad postojala. Rak kostiju je kriziranje od heroina, kad te bole sve kosti. Kažu da to toliko boli da samo morfij može ublažiti, nikakve tablete niti lijekovi. Kod heroinskih ovisnika se formira jedan strahoviti strah od tih bolova', ističe Vukašinović i dodaje da ovisnost nije samo stvar obitelji i odgoja, već i društvenog okruženja.
'To je problem... Ma kako te god u kući odgajali, formiranje ličnosti dolazi kroz druženje s izabranim društvom i tu je problem. Ako svi krenu piti, a ti ne piješ, odmah si odbačen - 'šonja, pi***ca, sisa'... I onda se ti moraš uklopiti. Poslije alkohola je došla droga. Ne možeš ti techno i rave partyje slušati bez ekstazija. Ne možeš ti takvu glazbu normalan slušati satima, a kad uzmeš ekstazi, možeš danima. Kad su napravili takvu vrstu glazbe, napravili su i drogu koja ide uz nju. Drugo je kokain i heroin, a heroin je najpogodniji. Meni je kći umrla zbog toga... Vodili smo je mi na ta liječenja, ali ne može, to je bilo jače od nje. Imala je divne doktore, razgovarali su oni s njom i sve. Poslije toga je zaista došla s jedne klinike i vidim ja da joj se psiha vratila i to je funkcioniralo jedno 15 dana. Rekao sam sebi: 'Divno, skinula se'. Ali kako je dobro glumila, inače je bila onako inteligentna, imala je talenta i za pjevanje i za glumu i za sve. Ona je sve to odglumila. Na kraju je rekla, kada se trebala vratiti u Sarajevo: 'Eto, za pet dana će jedan festival' i pitala je mene i moju tadašnju novu suprugu da joj kupimo karte i mi smo pomislili da je konačno OK, ali greška. To je tek bio kaos, tek su se tamo narkomani sastajali. I mi joj kupimo te karte, nadajući se da je svemu kraj. Dovukla je neku ženu od 45 godina, koju je predstavljala prijateljicom, nekog glumca i nekoliko ljudi koje nije dobro ni znala. I to je bio horor. Ali dok je bila s nama tih 15 dana, bila je normalna i sve je bilo super. Zvala me je: 'Tatice moj'. Ponadao sam se da se vratila u normalu, ali nije, dobro je glumila. Ma bilo je groznih scena. Pričao sam ja s kćeri i htio sam joj pomoći i izbaviti je iz toga. Počela je pričati neke priče koje više nisu imale veze s onim njenim prijašnjim mozgom i krenula je vikati: 'Ja se želim ubiti'. Imala je 16 godina. To što je ona radila je bilo zaista strašno i vidio sam da se ona neće skinuti. Imala je moju narav. Ja sam čak i svojoj prvoj supruzi rekao, kada je ona željela da imamo djecu, da ne pravimo djecu jer sam znao da će djeca biti na mene. Rekao sam joj da ja imam jaču genetiku i eto što se dogodilo...', rekao je.
Da zlo bude veće, Maja je počela maltretirati svoju majku. Kako je ispričao, mrzila je majku jer je ona prva otkrila da je u kandžama droge.
'U jednom trenutku sam je htio pretući. Ja sam ušao tada u našu zajedničku kuću i kada sam otvorio vrata vidio sam kako Maja tuče moju suprugu, koja je bila nemoćna. Udarala ju je nogama, a ona je ležala na podu. Ja sam ja zamalo bacio s terase, neovisno što je moje dijete, ali to kad sam vidio znao sam da je tražila novac od nje, a ona joj nije imala dati i moja kći ju je tukla. Eto, to su ti narkomani. I onog njenog sam htio naći. Maja je mrzila majku, moju prvu ženu, jer ju je zvala narkomankom i prva je shvatila da se drogira. Majku je mrzila, a mene je voljela. Ta psiha nije bila moje dijete. Od heroina je njena psiha bila deformirana. Izgubio joj se identitet koji je postojao prije. Kao djevojčica je bila duhovita, simpatična, talentirana i omiljena i sve je krenulo naopako poslije tog njenog prvog dečka', rekao je on svojedobno za Republiku.
Kako je priznao, i sam je bio na narkoticima, ali se na vrijeme uspio skinuti.
'Dok sam živio u Londonu, ja sam bio na kokainu, volio sam piti viski i pušiti marihuanu... Najviše sam volio na prazan želudac popiti dupli viski. Nema te droge koja može nadomjestiti taj osjećaj. Rekao sam sebi da ću malo uzimati kokain i ostavit ću to. I tako je i bilo, ostavio sam. Zbog heroina se gubi tlo pod nogama, kokain ti zamijeni tlo i ničega nisi svjestan, imaš osjećaj da si za*eban lik dok sve to traje. Kad prođe učinak, nemaš se za što uhvatiti, nema tla uopće. Imaš osjećaj da te nema i da padaš u ponor. Gubi se i tvoja osobnost čim ušmrkneš. Za*ebano je to, rekao sam sebi: 'Ja ću to pod svoje vratiti' i uspio sam se skinuti s kokaina', zaključio je.
